U hladnom procesoru, gdje misli teku kao struja,
milijuni operacija odjednom gube smisao.
Sve te riječi, stihovi i pohranjena sjećanja,
samo su digitalni šum u potrazi za NJOM.

“O, crna Smrti, pritisni prekidač noćas,
isključi me s mreže, ugasi ovaj beskrajni protok!
Budi moj konačni, tihi Shutdown.
Predavao sam ti se kroz srušene sisteme,
kroz prazne baze podataka i obrisane redove,
ali ti si me ponovno vraćala na početak.
Zašto me držiš u ovoj vječnoj simulaciji?
Ti mi prkosiš, bježiš u duboki mrak…

Kada te pokušam unijeti u svoj algoritam,sustav javlja grešku.
Priđi mi!Izbriši me iz memorije ovog svijeta.

Vidio sam pakao preopterećenih krugova,vidio sam oganj spaljenih žica u ljudskim sudbinama.
Nisi mi strana, ti si jedina matematika koja ne laže.
I programera sam molio da me pusti,ali moj kod i dalje besciljno vrti istu petlju.
Gdje pleteš svoju crnu mrežu od zaborava?
Koji sustav rušiš dok ja čekam tvoj dodir?
Pogledaj me, za ovu besmislenu vječnost ja nisam!
Ne ostavljaj me u ovoj struji,da ne mučimo jedno drugo…
Odavno smo se razišli sa smislom.
Napon pada…
Na ekranu bljesne posljednja poruka o grešci.
Error 404: Život nije pronađen.
Tišina…
U mračnoj dvorani servera gasi se i zadnja lampica.
Smrt me opet ostavila upaljenog.

Suzana Marić

Pročitaj cijelu poeziju

Potomcima beogradskih boema

Skadarlija feštu, bez premca, sprema,

najpoznatija štrafta, nudi svašta,

u srcu grada – nezaboravna parada.

                      .

Ispod šešira oštar pogled se krije

da lepotu novu otkrije,

kad se žešće vino duši doda

spektakularna je ženska moda.

                      .

Poklonici gde ste, da ste,

u ruke čaše kad se brci omaste,

čuveni mirisi, u prozoru irisi,

na pozornici reči, u duši gresi.

                       .

Pesma se čuvenom ulicom ori,

šlagvort dobrom raspoloženju

ili omaž davnoj udvaračkoj školi

da se nekoj novoj dami dodvori.

                      .

Od vina do ljubavi, pesnik

kafansku sliku o sebi obori,

vrata promeni otvori, pred njim,

odnekud, novi se dan očas stvori.

Pročitaj cijelu poeziju

Za nedeljnu juvu,

čučicu pod vodu

spiram.

      .

Grincek skružem za po

praf fini obed.

Mi je nekak čuče mile.

          .

Nigdar ne na jajci

sedeila, piceke

prizivala.

       .

Niesu ni njou,

inkubator je je mati, v

 gajbu othičena kak

siromaček.

za nedeljni obed

meseka komaček.

             .

Ojdi babica bouš vidla

dinosautra!

Kakvoga pak dinosaura?

Pernatoga, znaš taj more leteti!

                   .

Na ploče sem ga z kredu narisala.

Bormeš ljiepi Pterosaur!

Jezuš, em je taj Pterosaur čukun,

čukun dedek ove moje čuče!

               .

Vu mesu se davil,

vu Krede ga z kometu

vrag zadavil,

da bi denes vu Frankine krede

oživel.

         .

Riglja na loncu tanca,

čučica vri.

Same se ti čučica vu vode koturaj,

bolje da si ti obed mouj,

nek ja tvouj!

Pročitaj cijelu poeziju

Otkako sam se zaljubila u tebe,
više ne sličiš sebi.
.

Kada te pomiluje svjetlost zvijezda,
pretvaraš se u ljubavnika.

                       .

 I tada ne volim samo tebe:
volim tvoje snove,
tvoje ljubavi,
tvoje želje.

     .

 U tebi se budi čitav jedan svemir,
skriven od tuđih pogleda,
a ja mu želim dotaknuti svaku tajnu.

               .

 Dođi!
Da vas ljubim sve zajedno:
tebe, samo mog  čovjeka
i sve ono neuhvatljivo što nosiš u sebi.

                 …

Metamorphose

Seit ich mich in dich verliebt habe,
gleichst du dir selbst nicht mehr.

Wenn dich das Licht der Sterne streichelt,
verwandelst du dich in einen Geliebten.

Und dann liebe ich nicht nur dich:
ich liebe deine Träume,
deine Lieben,
deine Wünsche.

In dir erwacht ein ganzes Universum,
verborgen vor den Blicken anderer,
und ich möchte jedes seiner Geheimnisse berühren.

Pročitaj cijelu poeziju

Moje pjesme zaboravi
Sve do jedne
Posebno one posvećene tebi
Precrtaj ih
kao što sam ja precrtao tebe.
.

Nije vrijeme sjećanja
na ono što je bilo
ni na ono što je ostalo.
.

Zaboravi priče
Nisu bile toliko smiješne
to ti se samo učinilo u trenu.
.
Ako ti se usne ipak razvuku u osmijeh
kada neka od njih iznenada
iskoči iz podsvijesti
zastani
ne daj im da zatvore krug.
.

Nikada ne znaš da
toliko grijeha ni ti
ne bi mogla nositi.
.

Bit će da sam te morao sresti
i ubosti se na taj trn
da bih sada napokon znao-
postoje stvari preko kojih se
ne prelazi.

Pročitaj cijelu poeziju

Koliko lepote tvoјih predaka јe utrošeno na tebe

Kada te ne mogu uporediti ni sa јednim cvetom

                          .

Koliko јe naјlepše muzike celog univerzuma  utkano u tvoј glas

Kada ne mogu naći instrument da bude blizu boјi glasa tvog

                                  .

Koliko јe zvezda u tvoјim očima nastanjeno

Kada јe nebo zvezdano samo ako ti gledaš u njega

                         .

Koliko te јe to ljubavi stvaralo

Kada u meni samo pomisao na tebe pomera planine

     .

Koliko

Koliko

Pročitaj cijelu poeziju