Zvonimir Nemet “Gogyohka “
u zimskim noćima
dok snijeg zrcali mrazom
postelja na tebe podsjeća
s tobom sam najslađa
jutrila jutra
.
in winter nights
while snow mirrors the frost
the bed reminds me of you
with you I greeted
the sweetest mornings.
Spomenka Krebs “Atlas kože”
Syggy&Spome
.
Volim te na način na koji arhitekt ruši staru zgradu.
Poput usporenog filma. Ciglu po ciglu.
Jesenji vjetar nosi prašinu s tvojim imenom,
a kad se slegne, ostaje samo prazan nacrt doma.
Mojim krvotokom tečeš,
hladan i jak poput novembarskih kiša.
Prvo si me posuo hladnim znojem,
a onda u pepelu posadio prste i rekao: „Rasti“.
Ti si najjači kilovat u mome zidu. Silan. Nevidljiv.
Jer kad te nema, u meni sve stane – i sat, i srce.
Zato te u mašti ponovo gradim, dok jesen steže grad,
izvlačim tvoj lik iz magle i jesenjih puteva.
Vani vukovi urlaju na mjesec i studen pritišće,
a u meni zrak miriše na pečene kestene i cimet za kolače – I na tebe.
Ipak, ako me pitaš gdje me boliš,
pokazat ću ti prazne šupljine u zraku gdje te nema.
Ovo nije samo ljubavna pjesma, ovo je tetovirana karta,
moj atlas kože koji si mi poklonio za sve buduće rođendane.
.
Atlas der Haut
.
Ich liebe dich so, wie ein Architekt ein altes Gebäude abreißt.
Wie in einem Zeitlupenfilm. Ziegel für Ziegel.
Der Herbstwind trägt den Staub mit deinem Namen fort,
und wenn er sich legt, bleibt nur der leere Entwurf eines Zuhauses.
Du fließt durch meine Adern,
kalt und stark wie der Regen im November.
Zuerst hast du mich mit kaltem Schweiß überschüttet,
und dann deine Finger in die Asche gepflanzt und gesagt: „Wachse“.
Du bist das stärkste Kilowatt in meiner Wand. Kraftvoll. Unsichtbar.
Denn wenn du nicht da bist, bleibt alles in mir stehen – die Uhr und das Herz.
Deshalb baue ich dich in meiner Fantasie wieder auf, während der Herbst die Stadt einschnürt,
ich ziehe deine Gestalt aus dem Nebel und den herbstlichen Wegen.
Draußen heulen die Wölfe den Mond an und die Kälte drückt,
doch in mir duftet die Luft nach gerösteten Kastanien und Zimt für Kuchen – nach dir.
Und doch, wenn du mich fragst, wo du mir wehtust,
werde ich dir die leeren Hohlräume in der Luft zeigen, wo du fehlst.
Dies ist nicht nur ein Liebeslied, dies ist eine tätowierte Karte,
mein Atlas der Haut, den du mir für alle zukünftigen Geburtstage geschenkt hast.
Rijad Arifović “Moj jarane”
https://youtu.be/-qPwb30NM_s?si=5FL6Py86iaON0jQW
Što se bore misli moje
što mi srce tugu sprema
sve je isto u mom kraju
samo mene tamo nema.
.
Gdje je sevdah, gdje je pjesma
gdje su sretni dani
Odjuriše preko polja, kao konji nesedlani
Gdje je sevdah, gdje je pjesma
gdje su sretni dani
Odjuriše, moj jarane, kao konji nesedlani
.
Sve su riječi potrošene
sve su nade uzaludne
srce moje tiho, tiho
neka bude, kako bude
.
Gdje je sevdah, gdje je pjesma
gdje su sretni dani
Odjuriše preko polja, kao konji nesedlani
Gdje je sevdah, gdje je pjesma
gdje su sretni dani
Odjuriše, moj jarane, kao konji nesedlani
Spomenka Krebs “Utjeha Zemlji”
Siggy&Spomenka
.
I kada su kore teške,
gorke i slane od proživljene boli,
a prazne riječi posvuda vrište,
ja donosim tišinu na tvoje otvorene rane
i bistru, hladnu vodu
da završi ova tužna priča.
.
Jer u kosi Nade još se budi nemirni vjetar,
dok Isar i daleko more šume u mraku.
Izgorjet će taj oganj i nestat će loši ljudi,
a tebi će ostati tvoja nijema polja
koja jedina znaju razumjeti tvoju patnju.
.
Tvoja crna gruda, izrasla iz blata,
sakrit će duboko u svoja njedra
sve njihove laži i teške klevete.
.
Dok će staro korijenje, tiho i bez čuda,
piti tvoje skrivene suze
i od njih tkati neko novo cvijeće.
Neka uokolo gaze oni bez duše,
neka pale vatre i otimaju tvoj mir.
.
Sve te divlje zvijeri i njihove krive staze
odnijet će tiho Isar u svom dubokom viru.
Zemlja ne pamti korake koji su je mučili,
ona samo čeka da ovaj krik konačno utihne.
I sve ono bolno što te lomilo jučer,
mlada će trava ispisati
kao tvoje novo, zacijeljeno lice.
Kristijana Peršić “Stipe moj” 7
Ugledah danas
Tamo u moru gužvu neku, a buka je toliko glasna bila da sam uši rukama začepila,ali svejedno mi još u ušima zuji.
.
Pogledam pažljivo i među ekipom ugledam naravno i
Mog prijatelja Stipu
I njegovog sina Ivu
Kako se sa ekipom oko ribe svađaju.
.
Tiho Stipu sa strane
Pozovem i nerado dođe,ali ja sam mu draga i zanimalo ga
Što ću ga pitati sada.
Upitah ga
“Dobro, Stipe, šta se tu dešava i kakva je ovo galama i graja?
.
Sav zapuhan Stipe govorit stane
“Ma znaš,borimo se oko hrane,puno u naše trbuhe stane,ja sam gladan jako,a Ive se hoće za ribu izborit jer onu tamo malu galebicu želi zadivit,ne mogu ga zbog toga krivit.
.
I iako sam gladan kad se za ribu izborim Ivi ću je dati
Jer tatinu podršku u usvajanju galebice imati treba i rado ću je s njima podijeliti jer mala bit će obitelj moja,
A to mala stvar nije,zato odoh uloviti ribu što prije.
.
I odleti Stipe i eno ga tamo sa ekipom već se svađa koja je riba bolja i slađa.
A i Ivetu dobro borba ide,vidim sve čini da se maloj galebici svidi.
.
Pustila sam ih u toj svađi jer znam da za dobar je čin jer za galebicu žele uloviti ručak fin.
Krenuh već polako i začuh krik
“Stai mi bene amica mia,tvoje mi društvo baš prija”
