Proljetni pljusak izmamio travu

Uvrtu između kukurijeka

Procvale ljubičice i jaglaci

Tamo je Ivan ubrao buket cvijeća

Koji nosi u školu, Ani za rođendan.

Pročitaj cijelu poeziju

Nitko ne zna kako je u tvojoj koži biti,

smiješiti se a u sebi suze liti,

samo kažu proći će,kao da znaju,

a nitko ne zna kako je lomiti se u lažnom sjaju.

                                  .

Ne znaju kako je živjeti od danas do sutra,

misliti što mu donose sljedeća jutra,

kako je za svaki udah boriti se,

a misle…samo misle da znaju sve.

                        .

Svoju bitku poznaješ samo ti,

i nitko ne zna kako je,tko slično ne prolazi,

zato slušaj sebe, jer samo ti znaš,

kako se osjećaš.

                 .

Želim ti prenijeti poruku,draga,

tu sam kad te napusti snaga,

da ti kažem,ne moraš jaka biti, ne,

oslobodi svoje emocije.

                    .

Ako ti se plače, isplači se,

tu ću biti za tebe,da saslušam te,

da čuvam svaku suzu tvoju,

baš kao što bih čuvala i svoju.

                            .

Ako ti se smije, i za smijeh sam tu,

da ti donesem bar malu podršku,

ne da ti obećavam u prazno, ne,

jer to ljudi čistog srca ne rade.

                               .

Ako te boli, podijeli sa mnom to,

ne ustručavaj se, proći ćemo kroz sve zajedno,

možda ti ne mogu puno dati,

ali mogu ti pomoći da ti srce manje pati.

                             .

Ne znam kako ti je, ali uz tebe ću biti,

preda mnom ne moraš svoje emocije kriti,

slobodno olakšaj dušu svoju,

uz tebe sam na borbenom polju!

Pročitaj cijelu poeziju

(Nikoli Miličeviću)

              .

Tišina je zvuk šumske noći,

u očima skromnih zvijezda

skrivenih od nepoznatih ljudi

                   .

I silueta – ovozemaljska aureola

što pod brdom noću se javlja

kao štit kamenjarske oaze

poput oštrice mača svetoga Mihovila

                          .

Pod krilima što donose večer,

u dahu planine pretvoren u rijeku

skriva se ljubav što u ledu izgara

                        .

Nad srebrnom niti koja povezuje kamen i more

čeka te ptica što pjeva na svom odru

pjesmu vode koja stolječima teče kroz kamen

kroz putujuću priču koju voda piše preko kamena

Pročitaj cijelu poeziju

Syggy&Spom
        .

Ti si za mene rođen,
i to se ne dokazuje velikim riječima —
prepoznaje se u sitnicama, tiho.
Dok čitam tvoje stihove i pisma,
ja više ne mislim o tebi,
ja napokon živim u tebi.
.

Ti si onaj beskrajni prostor
u kojem moje misli, napokon,
ne moraju da se stišću,
ni da se sklanjaju.
.

Ljudi me često umaraju,
jer traže da smanjim svoj glas,
da utišam sebe da bi me čuli.
–

A s tobom…

S tobom mogu vikati cijelim bićem,
rasuti se u krik ili u smijeh.
Ti imaš sluh za moje dubine —
ti me savršeno čuješ,
čak i onda kada sasvim šutim.

,

Für mich geboren

.

Du bist für mich geboren,
und das bedarf keiner großen Worte –
man erkennt es an den kleinen Dingen, ganz leise.
Wenn ich deine Verse oder deine Briefe lese,
dann denke ich nicht an dich,
sondern ich lebe in dir.
.

Du bist dieser grenzenlose Raum,
in dem meine Gedanken sich endlich
weder eingeengt noch versteckt
fühlen müssen.
.

Die Menschen ermüden mich oft,
weil ich meine Stimme senken muss,
damit sie mich überhaupt hören.

Doch mit dir…

Mit dir kann ich mit meinem ganzen Wesen schreien,
mich im Aufschrei oder im Lachen verlieren.
Du hast das Gehör für meine Tiefen –
du verstehst mich vollkommen,
selbst dann, wenn ich gänzlich schweige

Pročitaj cijelu poeziju

Na staklu moga prozora
Gasnuo je dan
Sakupio sam hrabrost i krenuo
Tragom starih pjesama
U jednu ulicu kraj rijeke
Da čujem tvoje korake
Jer samo ti znaš za moje loše dane
Samo si ti vidjela tamnu stranu mjeseca
Samo ti znaš kako more tuge
u jednu suzu stane
Samo ti znaš tajni prolaz ispod duge
Do mjesta gdje sreća tugu presjeca
Kao slučajno ušao sam u tvoj san
Bježeći od olovnih misli
Otrovnih riječi i ružna vremena
Tražio sam daleko djetinjstvo
I malo ljubavi u pjesmama
Jer samo ti znaš za moje loše dane
Samo si ti vidjela tamnu stranu mjeseca
Samo ti znaš kako more tuge
u jednu suzu stane
Samo ti znaš tajni prolaz ispod duge
Do mjesta gdje sreća tugu presjeca
Kao slučajno ti si bila sama
Nesposobna da prepoznaš čežnju
Skoro imuna na bol, bilo je toga i previše
Valjda se srce naviklo
Jer samo ti znaš za moje loše dane
Samo si ti vidjela tamnu stranu mjeseca
Samo ti znaš kako more tuge
U jednu suzu stane
Samo ti znaš tajni prolaz ispod duge
Do mjesta gdje sreća tugu presijeca

Pročitaj cijelu poeziju

Sportaš sam od glave do pete

Sportom sam se bavio već kao dijete

Trčao sam maratone duge

Šprintao i na kraće pruge

U nogometu najviše igrao glavom

Zubima često orao zelenom travom

Košarka mi bila glavna

Hitar poput ptice

Nema meni ravna

U pogađanju trice

Bez imalo muke

I rukomet mi išao kao od ruke

Od tenisa zabolio me lakat

U servisima bio sam dobar fakat

Odbojka, kuglanje, a i boksački ring

Sportski plesovi i swing

Odličan i u šahu

Sa sportom sam živio u istom dahu.

Prolazio sam kroz maglu gustu

U slalomu i brzom spustu

Vozeći auto moto trke

Pravio sam zbrke

Preponsko sam jahao konje

Sa mnom strunjače su uvijek bile znojne

Nikad nisam imao krizu

Bijelom i dopingu nikad blizu

Ne mogu nabrojati na prste

Koliko je sporta bilo vrste

Ali sve je to uzalud

Sav znoj i sav taj trud

Nisam imao nikakve brige

Nije bilo ni novaca, ni lige

Niti jahta, niti vila

Sport je trajao dok je mladost bila

Trbušne su pločice splasle

Nemam više mišiće, a ni volje čvrste

Sad su mi sve slike jasne

Mogu se fućkati i gledati kroz prste.

Pročitaj cijelu poeziju