Spomenka Krebs “Ruža na kiši/ Die Rose im Regen”
Na ulicama Münchena, u sivoj svjetlosti,
Tražila sam lice koje obećava
da proljeće neće prestati, da ljubav neće pobjeći,
dok grad pjeva svoju usamljenu pjesmu za nas.
.
Ružica – ime poput nježnog daha,
latica na hladnom povjetarcu.
–
Ti si ružičasti snijeg koji tiho pada,
najljepša boja u svijetu obasjanom.
.
Moje su ruke prazne, da, trnje je teško,
Više te ne mogu pronaći u tramvaju ili u svakodnevnom životu.
.
Ali u mom lijevom džepu, duboko i blizu,
još uvijek si tu zauvijek kao moja ruža.
.
Nijedan Leonardo (da Vince) ne može nacrtati kako si lijepo lijepo cvjetala,
kada ponovno pozdravljaš svijet kroz moje riječi.
–
Pišem tvoje ime u mokri asfalt,
dok odjek ljubavi ne odjekne svim ulicama.
.
Die Rose im Regen
In den Straßen von München, im grauen Licht,
suchte ich nach einem Gesicht, das verspricht,
dass der Frühling nicht endet, dass Liebe nicht flieht,
während die Stadt ihr einsames Lied für uns zieht.
Ružica – ein Name wie ein sanfter Hauch,
ein Blütenblatt im kalten Windhauch.
Du bist der rosa Schnee, der leise fällt,
die schönste Farbe in einer verstrahlten Welt.
Meine Hände sind leer, ja, die Dornen sind schwer,
ich finde dich in der Tram und im Alltag nicht mehr.
Doch in der „linken Tasche“, ganz tief und ganz nah,
bist du als meine Rose auf ewig noch da.
Kein Leonardo kann zeichnen, wie schön du erblühst,
wenn du durch meine Worte die Welt wieder grüßt.
Ich schreibe deinen Namen in den nassen Asphalt,
bis das Echo der Liebe durch alle Straßen erschallt.
Lorena Galeta “Zgrabljena uvertira”
Nokti uzduž Hada,
gavran im se jada..
Zašto bol pada –
na nevina stada?
Nečija se zamjerka
-Njemu usprotivila.
Kažu da Bog vlada
-i jedini suditi zna.
Ali što je s nama –
kojima duša puca?
Kao fragment agonija,
te neviđenih trpljenja..
Dvadesete, sinonim plača-
nerazumijevanja i odlaska.
Pravda jest diskutabilna-
no, postoji li ona, odista?
Gotička se skulptura –
nataložila na plućima.
I kamenuje, ma, baš svakoga
– tko ju proklinje, zanavijeka..
Rijad Arifović “Jedan život”
Iznad starog parka
gdje sam te sreo prvi put
i noćas sja mjesec
kao makedonski tutun žut.
Srce si mi taknula
rukom bijelog anđela
i u dobru i u zlu
ja bez tebe ne mogu.
.
Jedan život malo je
da te volim ja
za tebe imam ljubavi,
za života dva
Jedan život malo je
da te volim ja
za tebe imam ljubavi ,
za života dva.
.
Tvoja plava haljina
još mi je u mislima
a žena svijetla lica
i sad mi dah oduzima.
Srce si mi taknula
rukom bijelog anđela
i u dobru i u zlu
ja bez tebe ne mogu
Ivica Kesić “Suton nad jezerom”
Pod krošnjama gustim odzvanja tišina,
tanki prsti noći crno sukno predu
dok rojevi zvijezda začuđenih, nijemih
po jezerskom staklu siju svjetlost blijedu.
.
Obalom se vuče snoplje mjesečine
prošarano mrežom lelujavih sjena
prostirući ćilim kao da je satkan
zlatovezom davno usnulih vremena.
.
Umukli su cvrčci, zamrije sove huk,
krajolik čarobni snom blaženim spava…
U tišini grobnoj čuje se još samo
kako sipi rosa, kako raste trava.
Milan Janković “Pustinja, pepeo i tvoj prah”
Možda se nikada ne pronađem
među putnicima,
koji su proputovali život
i stigli do ulice bez križanja,
bez semafora, bez prevelikih brzina i buke,
bez neminovnog sudara tvoje i moje ruke,
bez nebeskih destinacija i emocija.
.
Možda nikada neću biti uhvaćen,
neću biti ni izgubljen kao NN
i žrtva sudbinskih racija.
Možda nikada neću biti tvoja
potpuno legitimna interpretacija
i javnosti poznata kreacija.
.
Možda neću moći ujutro ustati
i vlasnik trenutka postati…
Vlasnik jednosmjerne karte,
u prednjem desnom džepu,
tvog jesenjeg kaputa.
Možda neću moći pogledati prema boci
i odoliti otkotrljanome smijehu,
i na silu iščupanome čepu.
.
Možda…
.
Možda sve to neću moći,
ali jedno sigurno hoću.
.
Zatvorenih očiju,
trenutke kao ovaj
na nebeskom prostranstvu
ću udisati i upijati.
Do sebe,
do tebe,
do nas…,
s riječima ću
bez splava i čamca,
vješto doplivati.
.
Katkada ću svrhu tvoju i svrhu svoju,
stihovima svojim dopisivati.
I do sudnjega dana ako treba ,
zbog nas ću se sa
slijepim ulicama prepirati.
.
I preplivat ću svo izgubljeno vrijeme i strah.
I postat ću predivna nebeska pustinja,
pepeo,
i tvoj prah.
