Otkako sam se zaljubila u tebe,
više ne sličiš sebi.
.

Kada te pomiluje svjetlost zvijezda,
pretvaraš se u ljubavnika.

                       .

 I tada ne volim samo tebe:
volim tvoje snove,
tvoje ljubavi,
tvoje želje.

     .

 U tebi se budi čitav jedan svemir,
skriven od tuđih pogleda,
a ja mu želim dotaknuti svaku tajnu.

               .

 Dođi!
Da vas ljubim sve zajedno:
tebe, samo mog  čovjeka
i sve ono neuhvatljivo što nosiš u sebi.

                 …

Metamorphose

Seit ich mich in dich verliebt habe,
gleichst du dir selbst nicht mehr.

Wenn dich das Licht der Sterne streichelt,
verwandelst du dich in einen Geliebten.

Und dann liebe ich nicht nur dich:
ich liebe deine Träume,
deine Lieben,
deine Wünsche.

In dir erwacht ein ganzes Universum,
verborgen vor den Blicken anderer,
und ich möchte jedes seiner Geheimnisse berühren.

Pročitaj cijelu poeziju

Moje pjesme zaboravi
Sve do jedne
Posebno one posvećene tebi
Precrtaj ih
kao što sam ja precrtao tebe.
.

Nije vrijeme sjećanja
na ono što je bilo
ni na ono što je ostalo.
.

Zaboravi priče
Nisu bile toliko smiješne
to ti se samo učinilo u trenu.
.
Ako ti se usne ipak razvuku u osmijeh
kada neka od njih iznenada
iskoči iz podsvijesti
zastani
ne daj im da zatvore krug.
.

Nikada ne znaš da
toliko grijeha ni ti
ne bi mogla nositi.
.

Bit će da sam te morao sresti
i ubosti se na taj trn
da bih sada napokon znao-
postoje stvari preko kojih se
ne prelazi.

Pročitaj cijelu poeziju

Koliko lepote tvoјih predaka јe utrošeno na tebe

Kada te ne mogu uporediti ni sa јednim cvetom

                          .

Koliko јe naјlepše muzike celog univerzuma  utkano u tvoј glas

Kada ne mogu naći instrument da bude blizu boјi glasa tvog

                                  .

Koliko јe zvezda u tvoјim očima nastanjeno

Kada јe nebo zvezdano samo ako ti gledaš u njega

                         .

Koliko te јe to ljubavi stvaralo

Kada u meni samo pomisao na tebe pomera planine

     .

Koliko

Koliko

Pročitaj cijelu poeziju

Pritisnuh dugme na starom radiju.
Zaškripi, zašumi, krči sve jače…
Prašina sleti sa dugmića
dok duša u meni plače.
.
Nekad su ruke njene najmilije
taj radio stiskale, palile, čistile…
Nekad je grlo pjevalo njeno,
davno su melodije žive bile.
.
Najednom proradi!Pjesma zasvira.
Ona što ju je pjevala mama.
Drhtim od slatke te miline,
rijeka suza poteče sama.
.
Ruke joj vrijedne u brašnu vidim
Miris nje’ kruha nosnice draži…
Pjeva i radi ko nekad mama,
dok mio osmijeh lice joj blaži.
.
Na šporetu voda za kavu vrije,
u starom njenom crvenom ibriku.
Dok briše ruke, mama se smije,
ne želim izgubit najdražu sliku.
.
Melodija svira, ma, nije zaboravljena!
Kako zaboravit išta njeno?
Boli i liječi u istom trenu,
srce i dušu, njim opijeno.
.
Drži me slika ko ruke njene,
ko pjesma koju duša mi traži.
Grlim sebe misleći na nju,
grli me ona, dušu mi blaži.
.
Sviraj mi, sviraj i nemoj stati,
dok plešem s mamom uz melodiju…
Miris me kruha u zagrljaj vrati,
opet sam sretna u njenom krilu.
.
Luca Mamić, 31.07.2026.

Pročitaj cijelu poeziju

Ne kradem više riječi

iz svojih starih pjesama

ponašam se racionalno

oblačim čizme od krokodilske kože

i krećem u potragu za danima

kada je ljubav krupnim koracima

prolazila kroz našu mahalu

Nisam više mlad

kao nekad kad sam

htio zaustaviti vjetar

ponijeti neku sitnicu

i doći pod tvoj prozor

pa zapjevati „ hajde uzmi se sa sobom…“

Prošlost se ponekad zaglavi

u vratima sjećanja

komadajući moju priču,

dajući joj neki novi smisao

Ja ulazim,

kao u živo blato,

u svijet koji nestaje

tražeći riječi

koje bi izrazile onu istu radost

što je iskrila iz davno zaboravljenih susreta

Sve nijanse ljubavi i strasti

koje smo uživali

do posljednjeg daha

leže u kutijama uspomena

Svako od nas

izgubio je jedan dio sebe

ostajući ili odlazeći, svejedno

i ovo sjećanje samo je blijeda kopija

lažna i nedodirljiva, naše prošlosti

koja nam nedostaje

kao vino

kao nježni dodiri u jesenjim noćima

kao snena jutra koja klize između prstiju

kao ljubav

baš onakva kakva je bila

Pročitaj cijelu poeziju

Meni je lako

utišati kišu

pogledam samo u tvome smjeru

sunce se

ukaže uz one dvije bore

oko tvojih usana

ususret pogledu

tvojih očiju

gdje

ponirem u dubine

točke

nedogleda

Pročitaj cijelu poeziju