U ovaj surov vihor života iz gnijezda padaš kao nejako ptiče dobiješ broj koji za te je korota sve bilježe baš, ništa im ne izmiče.
Arhiva > veljača 2017
Marko Grubešić: Zbogom poetski grade
Pravo je vrijeme, moram poći ali vjerujte nema mjesta tuzi, hvala vam za sve dane i noći, hvala i mojoj marljivoj muzi.
Oči su nam musave
Oči se tvoje u moje ulivaju Galame Sapliću o dimljake Kasne na autobus Zalaze i sviću U svakoj našoj izmaštanoj šetnji
Dragi moji Očarani
Nikada vam nisam rekla da ste mi dragi, a bili ste. Sutra se navršava punih pet godina našeg druženja. Dio mog života je na ovom portalu. Svakog sam dana bila s vama, neke od vas dobro upoznala, približila vam se onoliko koliko ste to dozvolili. Nadam se da nikome nisam ostala dužna.
JA SAM MOJ DEMON
Atom po atom Ti se dajem Uzmi ili ostavi Nema Ali Ja ali ne priznajem Sve ili ništa Ja sam moj demon Ne umem Ne mogu Drugačije
Što je s domorocima – Hrvatski glas Berlin
http://www.hrvatskiglas-berlin.com/?p=169037 Ovog se puta za vrijeme objeda ja i moj zet nismo prepirali, ali ja sam se zbog toga jako zabrinula. Kada je moj zet uspio pročitati kuda vode nove vladine mjere, onda su te mjere zaista jako prozirne. Kamo sreće da se vlada od početka držala poante onog starog vica; Mujo, nahrani kerove i […]
IGRA TRAJE
Još ne znam koliko ne mogu Koliko još imam vremena Za stare knjige I nova mesta Još ne znam mogu li uhvatiti mesec Mogu li verovati suncu Kada prva ruža U vrtu procveta Još ne znam koliko ne mogu Nije ni važno Sve dok pokušavam Igra traje
Strijelci
Naš znak je vatra iskra, munja, plamen žeravica topla što grije te milo. Al’ nemoj joj prići opak to je znamen mogao bi spržit anđeosko krilo.
