Inicijativi urednika časopisa Sapphoart da na trenutak oživi sjećanje na zaboravljene pjesnike, čiji su dom postale samo prašnjave police, odazvali su se i pjesnici portala “Očaravanje”. Čestitamo odabranim autorima!
Arhiva > svibanj 2018
Dijeta
Kupio je Mika vagu Pa sad gubi volju,snagu Od kad je na vagu stao Ženi je pod pasku pao (Sav se izobličio A nekad je zgodan bio)
sećaj me se
Sećaj me se po uniformi oblaka samo za tebe sam je obukao Sećaj me se po muzici samo za tebe sam tišine pretvarao u balade
Stolica
Stara široka i dovoljno meka stolica čeka i nudi oslonac rukama široki pogled kroz prozore i eto me mirujem u satu samoće
Ovog kišnog dana
Dok kišne kapi ritmično dobuju Neku nebesku melodiju I trudni oblaci zapinju O vrhove drveća Svojim ogromnim, sivim tijelom
Krematorij snova
Sakupljam ih po kazamatima, tundrama i pod vijavicama. Njihove kazne ni vremenu nisu izdržive: raskomadani, uspavani i oživljeni više od bezbroj puta. Ovijaju se oko mojih prstiju koji su nekada od njih rezbarili cvjetove, strahove i zla vremena. Stežu i cvile pod noktima, dok ja, ozarena i strahopoštovana, uranjam ruke u krematorij snova.
