tiho je jutro na dlanu bubamara odmara krila
Arhiva > svibanj 2018
Reagiranja- “Mutno more” Marije Juračić
Sada već nizu romana Marije Juračić o mladoj inspektorici Iki Ekl i njenom suradniku Ninnu Ritziu, pridružuje se novi roman „Mutno more“.
Dan za noć
Nutrinu svoju mijenjala bih rekoh naglas čuvši me obično jutro zapršti crvenim nudeći vedar dan na dar baš cijeli Svježinom milinom razliva se noć bez srama tamnom mrljom po nama do sutra malo je dajem dan za noć sve moje dobro tu je tu je
Mira mi daj
Ne veži me, tugo,lancima svojim Idi od mene, mira mi daj Ne igraj se više srcem mojim U naumu svome ne ustraj Jer popila sam čašu gorkog vina Gajila guju u njedrima svojim Sada mi samo treba tišina A ti, zaboravi da postojim Ne želim te blizu nikada više Iako srce u grudima boli […]
Ne pitaj me koje je boje ljubav
Ne pitaj me koje je boje poroleće ispod moje kože ni da li će cvetati trešnja u bosonogim očima dečaka zauvek izgubljenim između dva zagrljaja
Ti si naslov moje pjesme
Kada bih pisala pjesmu nad pjesmama Kada bih pisala o nama Razmišljala ne bih,odmah bi znala Koji bih naslov pjesmi dala
Poslije nevremena
Povlačim se poput rijeke koritu danu jer pretvorismo osmjehe u natruhe nema više našeg usnice su suhe tamo su samo šaptave usrdne molitve
sve me tvoje boli
Gladni su mi prsti Tvoje kose Gladne su mi oči Prećutanih pogleda Gladno mi je nebo ispod kože Gladno tvojih ptica Tvojih krila Gladno mi te svitanje Što ne sviće kao pre Gladno mi te cveće Pod bosim glasom tišine Gladno je Gladno srce života Kada sve me tvoje boli Najtiše Najdublje Najduže