Obriši me kada ti nedostajem u šoljici kafe u pola strofe u pola ničeg Obriši me kada ti nedostajem na dragim slikama na svakoj obali u svakom zagrljaju Obriši me kada ti nedostajem na usnama na cvetovima sa haljina jeseni Obriši me da se opet rodim u tvojim očima u tvojim rukama
Arhiva > lipanj 2018
Zemljo,otvori se
Posvuda pustoš,beznađe i sivilo Nestaje polako moj grad Vene poput cvijeta Na dlanu Slavonije Dok život iz njega otječe Poput rijeke, daleko U neka tuđa mora Daleko od rodnog doma Zlatnih klasova i zelenih šuma
ruke za ćutanje
Pusti ovo nevreme pod kožom predugo sam ćutao otvori me objasni me munjama Ja nosim jesen u borama ruke za ćutanje decenije decenije sam davno obećao praznim ramovima za slike za duše Pusti ovo nevreme pod kožom predugo sam ćutao nas nevidljive nas male malo ništa
Radosna
Govoriš nijemost cvijeću očima pamtiš ljepotu pratiš vodu putokaz osluškuješ vjetar u granama dok im tajne odaje pamtiš zeleno melem za čelo na čistini ukazuje se plavo nebo ljubi more duša ti akvarel laka ko pero hitaš u san Radosna
čega se bojiš
Udahni me diši hoću očima da te ćutim Gazi me zakorači u moju kišu tvoja sam zemlja Nahrani me osmehom noćas dok zvezde cvetaju na ljubav Ljubi me čega se bojiš.
