Grijao sam obraz na mjesečevom stegnu iza mene sjena bacala je šiljke nemira i osude
Arhiva > studeni 2018
Osvrt na zbirku „RUKOPIS“ Antonije Željke Kahlik
Svako dobro štivo prije svega je ogoljavanje. Vrlo često prikriveno, iza maštovitih opisa, događanja, imaginacija, pentimento koji treba sastrugati da bi se došlo do prave slike.
sećaj me se
Sećaj me se po uniformi oblaka samo za tebe sam je obukao Sećaj me se po muzici samo za tebe sam tišine pretvarao u balade Sećaj me se kada niko ne bude (mirisaću svjetlo na jagode)
Zmajeva abeceda
Učio je zmaj abecedu Naučio slova kako idu Po redu Ali ga je malo Zbunio kraj Zašto je na kraju Zz kao zzmaj I Ž kao žaba Sada se pita Zzašto se abeceda Od Ž ne čita Morat će izmisliti Zmajevu abecedu Da slovo Z bude Prvo po redu
pesmu nemam
Ko te boli Kome bereš jesenje cveće U olucima noći Kome pišeš pesmu U sanatorijumu Kome je još do ljubavi Pogledaj me Pesmu nemam Mrtvi dišu Besplatno Noćas
Kad sve prođe
Kad prođe ova teška jesen Kad ostane samo miris sakupljenog lišća Kad odleti i poslednja ptica Kad prođu godine i zaustavi se vjetar Kad ostane samo riječ nikad ne izgovorena Kad stanu svi satovi Kad sve prođe Ostaće tvoj osmijeh, obasjan kapima kiše, zarobljen u mom pogledu I pašće, kao zrela pahulja snijega, tvoje ime […]
Nisam sigurna nisam
Noć, tamna noć. Negdje sa drugog brijega zacvili pas. I on ostaje budan ove noći I ne zna da osluškujem svaki šum. Očekujem nešto, Nešto drukčije, Nešto samo moje, A ništa se ne dogodi. Tamna noć. Oblaci se razvukli kao sjena Nad mojim mislima Dok čekam ponovo čuti, Ponovo čuti da zacvili pas Kako bih […]