Arhiva > prosinac 2022
Ako dočekam sutra
Osvrt na protekli dan. Uslediće duga noć. Spoznaš da nisi večan – kada zatrebaš pomoć.
Stanka Sršen “Svjetlo na provi”
Razveselila me nova zbirka poezije pjesnikinje Stanke Sršen „Svjetlo na provi“. Volim tu poeziju zbog svega što ona nije i zbog svega što ona jest. Nije nametljiva i nije razmetljiva. Ne teži biti moderna i nije joj cilj biti intelektualna. Ona nije usputna poetska stanica. Tiha je, topla, jednostavna. I mudra.
Ruke
Ujedaju me tvoji prsti Ljubi me proleće u olucima noći Sa jutarnje trave ustaju zvezde Neke je ljubav zauvek pretvorila u rosu Znam da si srećna Kažu da prsti nemaju sećanja Znam da se nešto dešava u kosmosu Zbog čega sam i ja divlje srećan Nikad ti neću reći volim te Mada ti znaš da […]
Mostom poezije
Putevi se moji lahko bliže kraju Nekako su strmi, neprohodni ,uži, Kada nosiš breme kao da to znaju K’o da hoće da su bezobrazno duži.
Dok si me ljubila
Mene su streljali jedne jesenje noći Bez kišobrana . A samo sam želeo da me drži za ruku Neko ko zna da čita moje poljupce I da tek tako bez razloga kisne na kiši Sa dva oka Zauvek zagledana u dva oka moja –
Božić je tu
Dolazi polako Badnji dan Tih, miran kao san. Rađa se nada za život novi… Neka nas, Krist blagoslovi! .