(Posvećeno Mariji Jurić Zagorki)

Što se čudiš, svijete bijeli?
Što me to od žene dijeli?
U suknji il’ hlačama
Ja sam žena, ja sam dama!

Gledate me svi u čudu.
Govorite:” Gledaj ludu!”
Ali ja sam samo žena
Ispred vas i vremena.

Kudite me, sprdate me
Glavni lik sam vaše teme.
Al’ ne marim ja o vama
Jer kroz život kročim sama.

Izdali me, prodali me
Zaboravili moje ime
Digla sam se se iz pepela
Čiste duše, čistog čela.

Sada kad me nema više
Više ruka mi ne piše
Nisam vas zaboravila
Nasljeđe sam vam ostavila.

Moji snovi, ideali…
U knjige su moje stali.
Sve sam vam napisala
To najbolje ja sam znala!

Ne kunite me !
Ne grdite me !
Usamljena ja sam žena!
Izdana sam. Prodana sam.
Udana, bez prezimena.

Suzana Kostelac Marić