Oh, ti jadni ljudi,
oh, ta uboga djeca!
Poput zmija gmižu
i pred kantama
smeća se nižu.
Oni ne prate TV prognozu;
bila studen ili žega,
da li kiši ili snježi,
bila noć ili dan
ta sirotinja mora van.

Skupljaju mrvice bogataša
i prazne boce lovaša,
a ako su slučajno jeli
u javnoj kuhinji,
možda će im i nešto
novca za režije ostati.
Plastična boca jedna
za njih je jako vrijedna…
čak pedeset lipa.
Prikupe li ih deset dobit
će više negoli od prolaznika.
Pet kuna rješava
njihove probleme,
kupit će koricu kruha
nema dileme.

Ljudi okreću glave od njih,
ne zanimaju ih njihovi jadi
ni prazni tanjuri,
važno im je samo
da su nekima puni.
Čak su i gradski oci
donijeli komunalni plan:
smeće je važna stvar,
pa ćemo ga izvoziti van!

”Sirotinjo naša i Bogu si teška”;
sve nas to vrijeđa, tišti i peče…
možda ćete jednom i vi
dočekati bolje dane…