Jednom kad ne dođe sutra i u beskrajnu kad zaplovim noć, sve nove zore i buduća jutra kraj mene će mrtvog proć. A ja ću poželjet u svome moru duge tišine i sna bez sanja samo još jednu dočekat zoru i da svijetlost obasja me danja. I gle, ostat ću u tami, krut, bez snage da molim il kunem, ja neću biti ni tužan, ni ljut, ni osjetit neću da već trunem. Ivica Grgić "Dosanjana lira" Redak,20I3.
16 komentara za "Jednom kad ne dođe sutra"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.