Jutrima mrviš učmalo uporno ih nazivajući 
dobrima. Čineći to daješ zalog  za
ispunjenje nade u  

sve dobro.
Od tad od tog  trena pa nadalje iščekujem trenutak ostvarenja radosna.

                  
Negdje oko  podneva nudiš dobar dan a s večeri i laku noć poželiš  i
ne znajući  koliko 

snažno mrviš
ono   zloslutno sitno  i  prokleto    koje 
osjećam  ne pokazujući  ga  nikomu,  manje je .

                
Nesvjesni drhtaj ispod brade nestaje 
jednako svemu što nema više 
uporište.

Ništa ne
oslobađa lakše   poput  dobre 
želje  koja se  ostvari neočekivano . Samo je silno
osjećaš  kad 

te stigne i
ispuni svu te prštiš  srećom.