Ja srce moje pretvorih u kamen
u njemu sada zatvoren je stih
ne želi dalje, ostaje k’o znamen
da sve je privid i odlazak tih.
Svijeće već trnu, a vene cvijeće
te bijele ruže za rastanak naš
plavo i teško spušta se veče
nebeski je slikar odabrao gvaš.
Ne slušam više ruske balade
kamen će zdrobit, rasprsnut će stih
sve što je drago usud nam krade
u kamen goli ja tebe skrih.
Sva jedra vise i more šuti
ulica je tvoja mokra od kiše
slušam ti korak dok kamen sluti
nema ga, nema ga, nema ga više.
22 komentara za "Stih u kamenu"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.