Znaš li draga
da li je ludost utočište u očima sanjara
ili se samo mesečina budi
šapatom zaljubljene žene.

Srešćemo se opet negde
krenuće muzika naših pogleda
kao pred kišu
uzburkaće se tišina.

Čekaću te
u vazduhu svakog novog svitanja
kao deca poljubac prvi
drsko na usnama.

Možda si ti već nečija
ja to ne znam
ali budeš li došla
prigrliću te sebi rečima
podariću ti stihove ljubavne
i bićeš uvek samo moja.

Neboj se reči u očima
pusti oči zanesene
ne dozvoli da opet ostanem sam
kao brod u vrtlogu morske pene.

Pusti neka nam se ludosti skriju
kad nam kist ljubavi pusti boje
ti uvek drsko namesti usne
i ljubi me
dugo,dugo
i onda kad se usne umore tvoje.