Morala sam Vam priuštiti zadovoljstvo

nadam se /bit će tako/

moja pjesma  “Ne volim o njoj” pozivala  je a

Tonka se odazvala i priuštila mi veliku radost

prosudite sami

Ne volim o njoj

A zašto ne, ona je uvijek prisutna
Ona ima svoje ime, zašto ga prešutjeti
hoće li drugi tada misliti kako smo nesretni
ako ga izgovorimo, ako ga zapišemo
ako ga spomenemo GLASNO.
no
sad moram
a previše je
govoriti

Pravi je trenutak dok nježnost se prelijeva
dodirom,
dok misli su zaigrane toplinom dlana
dok sve sakriveno je između
prepletenih prstiju pravi je trenutak

držiš me za ruku
a ja te molim
pričajmo o ljubavi

Ljubav se ne da pričati,
ona je ne dopričana, ne dopisana,
ona je tek paučinasta sanja
izmišljena sjena nas u nama

zavarajmo trag
odgodimo trenutak
kad ona dođe nas neće biti

Zar je moguće obrisati stope
koje ostadoše iza,
zar je moguće ukrasti trenutku
trenutak vremena,
zar je moguće išta kada
Nju stalno iščekujemo
kao neminovni usud

držim te za ruku
pričam ti o ljubavi

a Tuga mi sa smiješkom prilazi