Da te ljubim
polako
iz mraka
tišinom
praznu
sašivenu od ništa
bosu
ispucalih ruku
onako grubo
skrštenu
u provalije puste.
Da te imam
nedovršenu
dok sanjaš
odvojena od tela
ironično
bez stradanja
zakrpljenih krila
dok greješ dlanove
u zanjihanoj javi
u osvit još jednog nadanja.
Da te volim
više ne mogu.
Dosta je bilo padanja.
6 komentara za "gotovo je"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.