Crta
povučena
(na pola treptaja razdvojena)
na istok
tajnih prolaza
(nedostaje slovo da bude otkrivena)
pokisla u obliku
ili je samo pokvašena
razgovorom očiju
u okviru
limfom umivenog rama
tek obojena
u senci groba
(a slepa su ogledala)
(i sitna je duša)
bez snage
sama
naivna a naga
nalik suzi
(iscrtana od munja)
jednog godišnjeg doba.

Crta
ubrana
(između dlanova)
sagledana očima u očima
založenim
u sopstvenom strahu
(bistri se)
(grmi)
(seva)
vene
u staklu zakrivljena
od oblaka
(do oblaka)
suzom počašćena
u nebu probuđeno probuđena
(budno)
(na pola podeljena)
ni plimom
(ni osekom)
dovoljno vođena.

Inače crta
– pesnik je samo
u pokušaju
što se sprema
dok traži rimu
zbog koje odavno mira nema.

Crta….eh,šta je čovek koji crtu nema?