Uzmicanje

bilo je dana kad si govorila jasno i britko

sada se skrivaš pred običnostima

tvoja podjela na tebe i mene

na nas i njih                                                                                        

odavno je razorila putove


neočekivano

otvorili su se ponori

uzmicanjem vremena


krajnja je nelagoda uzaludnost kajanja


ne tako davno

od jezika su i ogledala pucala

u krhotinama sam nalazila skrivene bodeže

i što sad misliš o onima koji su stajali iza tebe

kojima si značila više od pjesme

onda kada su u bestežinskom stanju

lebdjeli između sebe i vremena

u rascjepu života i smrti