Autor:    Milan    Drašković

Ponekad  sretneš  vetar  koji  ne  spava,

ponekad  budeš  mornar  nestvarnog  mora,

večna  istina  –  s  one  strane  dekora

potajna  mržnja,  svet  što  se  obrušava.

U  zavetrini  nađeni  drevni  svitak,

bol  ispod  sjaja,  usamljenost  što  šiba

kada  iskrsnu  suri  predeli  limba  –

glas  iz  kamena,  vest  rasuta  u  sumrak.

Sred  sivog  skvera  skrhana  duša  grada,

iza  zavese  svet  u  kom  nisi  sretan,

prisećanje  na  izgubljeni  talisman

tvoga  detinjstva  –  brojanice  od  žada.

Jedna  za  drugom  –  zelene  zagonetke,

u  predvečerje  uzidane  u  senke.

Autor:    Milan    Drašković