Sanijela Matković

ULOMAK IZ ROMANA „NA BADNJE VEČE“

Sveta Marijo, majko Božja, moli za nas grišnike sada i na času smrti naše. Amen.

Slava Ocu, Sinu i Duvu Sveton, kako bijaše na početku, tako sada i vazda, i u vike vikova. Amen. U Ime Oca, Sina i Duva Svetoga.

Gospođo, molin vas navijte vijesti.

Gospođa je Vaša nevjesta. Molim Vas oslovljavajte me sa SLUŽAVKA, inače će se godpođa  Darija naljutiti.

Dobro, oću, obećajen.

Zbog snježnih padalina, koje su  u poslijepodnevnim satima pojačane, stvaranje snježnog pokrivača, osim u gorju, moguće je i u nizinama.

I za sutra, prognostičari predviđaju vrijeme slično današnjem. Jutarnja temperatura iznosit će od – 12 do 0 stupnjeva, dok će najviša dnevna temperatura iznositi +4 stupnja.

Na svim cestama  kolnici su mokri, a vidljivost loša.  Zbog očekivane predblagdanske gužve u prometu, MUP je najavio pojačane mjere nadzora. Tradicionalno, najveće gužve se očekuju na graničnim prijelazima s Republikom Slovenijom. Stoga, sve vas koji krećete  na put, pozivamo na pojačan oprez.

E svašta… Badnji dan, a evo… vele…svi na putu?!

Bože moj, pa di taj narod srlja… Mi bi prija lopaton razgrćali snig, da je čišće oko kuće za Božić… a nuder danas… Ostavilo prazne kuće i ode čekat Božić u tuđi svit…

Nekad mi se vala čini, da san rođen prija osansto, a ne prija osandeset i pet godina.

Ma šta se ja njima čudin, kad se ni sebi samom načudit ne mogu… da mi je neko, prošlog Božića, priča – da ću za ovaj zaključat kuću i sać u ovu buku… okladio bi se s njin u svo svoje imanje, da to nemere bit i da nikad neće ni bit…

A nu me sad… Smistili me u sobu, di je sve na dugme…

Pa ni vatru ne moraš više ložit, da bi se ogrija… nego samo nešto okreneš u zdrak i ono puše…

A kad ogladniš, samo upreš dugme na nekoj kutiji … i sve već na pijatu, sve toplo… Sve na dugme…

Al’ reka san ja sebi – neš u nijedno dugme uprit, pa taman crka od leda ili o’gladi… Ko će ga znat, morebit se i zgrada more srušit na neko dugme?  Nisan lud da pod starost sebi belaj pravin…

A šta ćeš… tako zar mora bit… ovo je zadnje što sam ikad tio, al eto… svašta čovik dočeka…

Taman kad pomisliš da su se stvari poredale, i da ćeš malo otpočinit, život ti nanese nešto novo… Baš k’o vitar kad zapuše, pa ti u ometeno dvorište nanese bale šušnja…  A…  Ko će ga znat… Svako vrime nosi i odnosi, a da nas ništa ne pita…

Ne bi valjalo da se stvari ne minjaju i da je sirotinja uvik sirotinja…

On mora da puno radi, kad je sve ovo nabavio …

Ma  da mi je, dok san i’ gojio, bilo stoti dio od ovoga što on sad ima… Ma šta stoti?… Da mi je bilo … imat u džepu toliko da nabavin za svaki dan brašna – bijo bi sritan…

Hm …  Ma ‘ko zna…  možda i ne bi… a Bog dragi samo zna kako triba bit – i najbolje je kad je po Njegovu…

Eto ti  vidiš… ovo njiovo bogatstvo i mene stara natenta da govorin svašta …  Bože mi prosti i ne upiši u gri’!

A šta je vajde od ovoga?!   Ta i moj Ivan da manje ima, morebit da bi na Badnjak bio kod svoje kuće, a ne na nekon putu… ‘Ko još na Badnjak vrlja po nekakvin sastancin…

Ma… nije on kriv… ja sam manit, što sam dopustio da me svedu… doveli me da ne budem sam za Božić i nu – oni danas odoše Ivanu, a ja sam i čemeran ostajen u ovoj zgradurini…

Bože moj, ovog današnjeg  svita… Evo, počeli se i Nebu rugat pa zgradu nazvali neboder…

Kad san dolazio, uvedoše me u neku kutiju… upreš dugme i pomiče se… Gori ili doli … kako te volja… e svašta…

Dica vele da smo na 17 katu… ma lakše mi je da ne znam di san

A šta mi je valilo, ostat u onoj mojoj izbici… bar bi me vukovi i šetke obašle, a i Markan bi navratio da nazdravimo za Božić – pa taman da je snig do krova… eeee, mi smo davno napravili zavit da ćemo jedan drugome, pa taman i na kolinin, kad bi nan se ne daj Bože noge oduzele…  doć i nazdravit za Božić – nazdravit Božiću!… Pa kad smo se za rata znali dovuć do položaja i podilit zadnju kap vode, kako neš doć na Božić: nazdravit, izljubit se i zapivat božićnu pismu.

Eh… morebit je tadan bio siromašniji stol, al’ srce je bilo bogatije … Sve je imalo miris Božića: i kuća, i tavan, i snig … A danas…

Ma … ne daj Bože, da bi išta zamirio svojoj nevisti, ali …  evo osvanu Badnji dan,  a u ovoj se kući to ni po čem ne vidi… da je barem šape ispekla, pa da kuća zamiliše, i da se među ovin zidinan očuje milis Badnjeg dana … Kaže…neka će žena to donit?!  Donit će  kolače i Božićni ručak i sve će me dočekat zgotovljeno kad ustanem…

O, Bože,  šta li će donit, komu li će ga donit ….ta s kin da ga pojiden, kad će oni svi Ivanu – a ja ostado’ sam…

A ne znan … šta ima čovik od vakog života…

Samo trka, žurba, radi dan i noć i onda ni na Božić nemaš ni mira ni odmora…

E, Bože moj…