Jedna luda gruda snijega
krenula je s vrha brijega.
Hitro u dolinu srlja,
prevrće se i kotrlja
preko stijenja i drveća,
puna sebe sve je veća.
Zavalja se pa poleti
bez razuma, bez pameti.
Sve se pod njom ruši, guši,
grmljavine pune uši.
Primiče se, sve je bliže,
sve se trese kako stiže.
Ali što je dolje čeka
ne vidje to izdaleka
pa pomisli – “Sad je kasno
ali baš je bilo krasno!”
Odjednom ta neman pad’e,
rasprši se u komade.
Nesta lude grude s brijega,
sad je glupa hrpa snijega.
8 komentara za "Luda gruda – nonsense poetry"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.