19 veljače 2022
Autor: Suzana Marić
Kategorija: Šaljivo
Poželjela sam mir, nježnu baladu
pa možda i neku dobru čokoladu
u ovom danu prepunom kiše
kada mi se ne radi, nit čita, nit piše.
*
Poželjela sam od sebe odlutati
malo svojim svijetom plutati
očistiti sve moždane vijuge
dok me ne nažuljaju kreveta opruge.
*
Proljetni umor čuda stvara
u usporenog me ljenivca pretvara.
Kako pomaknut ruku il nogu
kad ni oči otvorene držat ne mogu?
*
Kiša dalje pada, sivilo je svuda
a meni treba dobra magnituda
pa da me prodrma, razbudi, strese
iz vreće nevoljnosti napokon istrese.
19/02/2022 at 3:37 pm Permalink
Suzana, našla sam se u ovim odličnim stihovima. Baš mi treba nešto da me prodrma, ali samo ne potres.
Lp
19/02/2022 at 5:20 pm Permalink
Ovdje je samo zbog rime, ali nedaj Bože više ni jednog potresa. Hvala najljepša, Katarina, na pažnjii komentaru 🌹
20/02/2022 at 8:38 am Permalink
Simpatična! 🙂
21/02/2022 at 3:49 pm Permalink
Odmori, Suzana. Dobra je fjaka nekada 🙂
23/02/2022 at 8:54 pm Permalink
Miha, hvala vam najljepša 🙂
23/02/2022 at 8:56 pm Permalink
Nema odmora, Aljoša…Polako se kreće sa poslovima u voćnjaku i vrtu. Samo da ove godine bude vrijeme naklonjeno. Unazad par godina je sve bio uzaludan trud.