Stajala je ranjena
i pomalo grčevito širila ruke
a onda je tiho rekla nešto
nalik reči “zbogom”
i pala
duboko
duboko.
Niko se nije okrenuo
niko nije zastao
niko odgovorijo
niko,ni eho njenog glasa se nije čuo.
Nestala je
pod vodom
zauvek umivena
jutarnjom rosom.
Ponekad čuje se ono “zbogom”
u noći kad nirvane prođu.
4 komentara za "koraci kojih se sećam"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.