Drhtaji izlazećeg u srcu mu peščanom,

ugaono svanuće neprozirno masivno,

u jarosnome zraku sev noža u nesvesno,

pri izlasku Meseca san u prozirno plavom.

.

Svetlo oko snevača obasjava leden zrak,

usamljeni krstonoša zevajućih uglova,

četvrtaste praznine k’o sablasti bez glava,

sa trocifrenim hrastom ispisujuć’ sveti znak.

                      .

Neprimetno nestaje linija preko snova,

na razboju raspeto nakon ćutanja dugog,

jezička zagonetka ćiriličnih znakova.

                        .

Noć k’o usnuli demon spram lica skamenjenog,

pred nadirućim crnim pad u predvorje smrti,

na nebesima zvezdanim ulaz u hram svetlosti.