Milan Drašković “Poslednje veče karnevala”

Pod rumenilom neba eho milenijuma,

dočeci duž puteva metafore življenja,

eterične svetlosti dodir univerzuma,

s one strane sazvežđa kroz zvezdana sećanja.

                         .

Sred popodnevnog straha opijanje detinjstvom,

poput dva časovnika pri divljim odjecima,

uz stidljivost tišine noći sa mesečinom,

ukrašeni izlozi po mlečnim sokacima.

                               .

Nostalgični rastanci spram antičkog kamena,

zastati na trenutak sred tragova kometa,

stena smekšana kišom šestog biblijskog dana,

uz parabole zvezda beskrajnog kontrapunkta.

                             .

Tka svakodnevnu podsvest loza zlatnog septembra,

uz svetlost abažura svilena milovanja,

zelenkasta hladnoća tajanstvenog kancera,

iza tamjana zalaska svitak nepostojanja.

                                     .

Među vlažnim stvarima kroz upornost talasa,

geometrijske senke neosetnih drhtaja,

poslednje svetlo tuge u samoći čempresa,

duž iznemogle luke karneval blizu kraja.

 

 

 

Nema komentara za "Milan Drašković “Poslednje veče karnevala”"

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.