Pisati levom rukom pohabane listove,

ruzmarina izdanak prazne svakodnevice,

nalik žiletu zraci tu gde potiru snove,

čežnji kad se odoli spram zvezde-padalice.

                                .

Opsednut simfonijom sred zamornih sitnica,

drukčija kreatura uz čarobne kutije,

istog lica medalje vatre mesto svitaca,

tuge kada pritisnu snovi poput magije.

                          .

S decembrom obznaniti skrovište vilenjaka,

stideć’ se prolaznika duša stara dva veka,

pri spokojstvu deteta svod zaogrnut knjigom.

                              .

Odraz sopstvenog lica preslikanog indigom,

opekotine srca pri različitoj priči,

misao dok talasa – gde su nestale reči?