On: Kasniš!

Ona: Ne kasnim.

On: Kasniš!

Ona: Misliš?

On: Znam.

Ona: Kako znaš?

On: Vidim koliko je na satu.

Ona: Aha, ovom bakinom. Pa na njemu je uvijek bilo bar deset minuta unaprijed da ne zakasni na misu.

On: Ne, ne, već ga mjesecima porihtavam na točno vrijeme. Kasniš i nema izmotavanja.

Ona: Dobro, nemam se namjeru prepirati.

On: Tko se prepire?

Ona: Pa ti, cjepidlaka.

On: O nije dosta što kasniš, nego ćeš me i vrijeđati!

Ona: Ne vrijeđam, prvi si počeo.

On: Vrijeđaš ja tebi nisam govorio da si ovakva-onakva, a imalo bi se što reći.

Ona: Oprosti, priznajem da sam koju minutu zakasnila, hoćeš li se smiriti? Osim toga sjeti se kada si mi rekao da imam dosta sličnosti sa onom vilom Grozanom iz Trnoružice.

On: Apsolutno sam miran. Samo sam konstatirao da kasniš, a ti paljbu iz sve snage. Baš kao Grozdana, a ne Grozana.

Ona: Dobro, kasnim. ( šapat … ne kužim koji ti je?)

On: Čujem te. Moraš li baš nastaviti?

Ona: Što čuješ? Samo sam mrmljala.

On: Ne, nisi. Uvijek nastaviš isto: „ Ne kužim, što ti to treba, čudak jedan ne odrasli itd, itd“.

Ona: Slušaj ja ću sada šutjeti, a ti izrecitiraj sve što želiš pa da mogu pripremiti večeru.

On: Ja recitiram, ma molim te kada sam ja držao govor? Ni onda kada si kasnila cijeli sat. Ti kao da namjerno kasniš samo da bi meni digla živac.

Ona: Kao da je problem tebi dići živac.

On: Rekla si da šutiš.

Ona: Šutim.

On: Što je za večeru?

Ona: Još nisam sigurna… joj zaboravih … šutim, vidjet ćeš.

On: Ma ti ne bi mogla šutjeti ni da ti život o tome ovisi.

Stvarno što je za večeru?

Gospođa se uvrijedila?

Dobro je ovako, bar mogu u miru gledati dnevnik.

Jel’ gotovo?

Ona: Halo pizzerija može dostava … jedna slavonska ljuta, sa malo više feferona? Da, suprug voli ljuto pogotovo kada je raspoložen kao sada.

On: Lako je tako spremiti večeru. Zašto mene spominješ?

Hajde ne ljuti se, znam da ćeš i dalje kasniti. Već sam se pomirio da si takva, ali mi živac nekad proradi.

Ona: Kakva, hajde zini kakva?

On: Najbolja ženica, eto.

Ona: Idem u krpe. Plati pizzu.

On: Zar je to večera?

Ona: Drugo nisi zaslužio ( mrmlja)

On: Čujem te.

Ona: Šutim, ništa ne čuješ.

On: Naravno tvoja mora biti zadnja, zar ne ženice?

Tišina.