Slava drevnoga grada za svetlost uživanja,

biti ponovo rođen s prohladnim blistanjima,

pri gorčini poraza kod misli kolebanja,

sa dodirima uma pohod ka glasovima.

                          .

Uz jednostavan sonet sva naša sanjarenja,

kao vreme tajanstven pogled bačen u ništa,

u oklopu od reči večernja uzbuđenja,

pri divotnom pejzažu k’o Baltusova bašta.

                                 .

Sred stratokumulusa prepuno svetlucanja,

gavrani kada sleću na porugu genima,

pevajuća utroba kod tajnog događanja,

kontinuum rasuti sa grubim impulsima.

                     .

Predlozi za epitaf kod berača banana,

duž zatamnjenih brda okrepljenje divljine,

u vrtlogu privida prizor levijatana,

svetlucava dubina nepomične planine.

                          .

Stideti se pesama život u sadašnjosti,

spram nekog tamnog htenja prerušeni mostovi,

pred mitološkom slikom uspinjanje stvarnosti,

igra misli sa zvezdom dok uspavljuju snovi.

                               .

Prašnjave interzone prostora zagušljivost,

zov tečnog ogledala površine jezera,

paradoks prepoznati za uskraćenu blagost,

svemir kad se zavrti daleko od kvazara.