Kroz stare uspomene neutešnim stazama,

katedrala sred Kelna opustelih ulica,

pogled ka tvom prozoru s kamenih stepenica,

nad žarkim ždrelom Etne oproštaj poetama.

                      .

Bajalice iz Ede pred drevnom zagonetkom,

razvigor dok ćarlija bruj ljubavnih napeva,

pesma k’o uspavanka Lorelaj kad zapeva,

zagrljaj kraljeve kći zaogrnute plaštom.

                          .

S glasom Okeanida zamamni zvuci harfe,

uz pucketanje školjki razbojište vetrova,

valom ovlažen pesak na ostrvu duhova,

kroz lavirint odaja spas iz naručja nimfe.

                               .

Poslušaj dve romanse među tuđim ljudima,

lepi podvodni zamak spram iščezlom predanju,

istkati dijademu uz zavičajnu čežnju,

gledajuć’ golubicu pred poslednjim vratima.