Isuse moj, ne možeš s tim plaštem među ljude.
Dat ću ti moga brata traperice
i njegove martensice,
majica će ti ova dobra biti,
tetovažom lažnom, rane ćemo skriti.
.

Nećemo uzeti taxi. Nećemo projuriti.
Poći ćemo u dom u kojem djeca su sama
već odavno u njemu ne stanuje mama.
Ti ćeš im na kapke utisnuti san
da im traje ovaj cijeli dan.
.
I priču ćeš jednu čuti od starice na mostu
što tiho sjedi i svoju ruku  pruža,
zaplijenjena kuća, a sama, bez muža,
bez sina što odabra put samoubojice
da ne gleda jad domovini u lice.
.
I pokazat ću ti vile velebne i jahte,
bahatost silnih i malenih jade,
sve se ima kad se od sirotih krade.
Raskošna je kod nas njiva crnog stvora,
a ljudi već misle- tako biti mora.
.
Na kraju ćeš sa mnom, k’o s pjesnikom Šopom
u krčmu sići, dobro će nam doći
uz crno vino i  pjesmu pijanca otjerati nakaze
te svakodnevne noći.

.