Skrovište uspomena iz jednog davnog leta.
Otrgnute ljubavi kad se obruše snovi,
Noć kada dotaknu dno neki dobri duhovi,
Eksplicitno njeno ,,ne“ kod poslednjeg susreta.
.
Tamo gde ostrvo prima talas zapenjeni,
Zaljubljeni bejasmo – da se ne zaboravi –
Azaleja sad vene u vrtu te ljubavi,
Sećanje mi ostade i dani usamljeni.
.
Akordi u tami i ukus razočaranja.
U začaranoj noći sretnem je u snovima,
Dragu koja napusti riznicu moga srca.
.
Aroma propadanja, veština umiranja.
Dramolet o ljubavi pisan setnim slovima,
Elegija dok živi kroz misli jednog starca.
Nema komentara za "Milan drašković “Sonet za Saudade”"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.