Danas se žališ da nije tvoj dan,
a nekome se upravo srušio svaki san,
nekome tko je želio samo život i to je sve,
a tebi sve nedovoljno je.
.

Teško ti je,kažeš?
A zašto sebi lažeš?
Imaš krov nad glavom, imaš topli dom,
nisi gladan, ne spavaš na studenom.
.

Bolest te ne lomi sve do srži,
a nekoga poput vatre užareno prži,
imaš noge i dvije ruke,
a žališ se na svoje “muke”!
.

Ne da ti se nešto, tebi se ne da,
a netko upravo sada smrti u oči gleda,
i opet ne odustaje, bori se do kraja,
a tebi nije dobro, ništa ti ne valja.
.

E, moj prijatelju, što je bol, ne znaš ti,
kamo sreće da nikad ne moraš ni saznati,
jer samo onaj koga je život dobro udario,
živjeti nije zaboravio.
.

I zato, prije nego zakukaš u svitanje zore,
pomisli na one koji se za život bore,
i budi zahvalan što nisi ti,
jedan od onih koje vjetar života polako odnosi.