Ptico mala, ne boj se strašila,

Njega je tvoja sjena plašila ;

Svu noć klepetala srcem tame

Pala zorom na drveno rame.

Ptico mala, ne boj se strašila,

Bi li mu kljunom kaput zašila ?

Slamnato srce iz njega viri,

A noću hladan sjeverac piri.

Ne pamti zadnju svađu s pticom

(Vrane ga prozvaše kukavicom)

Pustim poljem još tišina raste

Tu se davnom smrću crvi  časte.

Čime se sada kupuju ptice ?

Ostani  još – zbog neke  sitnice,

Prihvati najlabaviji savez

I leti u svoj nebeski kavez. 

Ni ptice ne vole biti same,

Tebe čekat će drveno rame.

Već propjevaj  , ptico , što je bilo,

Hej,  pa tebi je slomljeno krilo ?!

„ Čime se sada kupuju strašila, strašilo milo ? “