Nije mi važno,
jesu li noći boje plavog satena
procvale u nečijim zavodljivim očima
što ljubavne poglede poklanjaju na jastucima.

Moje su  noći boje drvenog pepela,
a oči boje zapjenjenog mora
što sol na obalama ostavlja.

Nije mi važno,
ima li još nježnosti u nečijim rukama
da zagrle nježno, toplo, strasno
a usne da ljube poljupcima kajsija.

Moje su ruke obješene grane
jedne vrbe na livadi ocvalih maslačaka,
a usne ispucalo suho korito davno brboravavog potoka.

Nije mi važno,
što netko budi se zagrljen jutrima
na postelji posutoj sretnim snovima
i doručkuje obilno sretne dane nadanja.

Moja jutra su samotna, besana
a postelja izgužvana od nemira,
doručak mi tuga u čaši beznađa.

Nije mi važna moja samoća,
samo je važna tvoja sreća.