Nisam još nigdje prispjela a kako i bi kad nemam jasnog cilja. Ne  slutim  još  svoje ušće .

Ovdje nije a tamo, tamo je daleko. Mirim se. Sigurna sam,  sve bih umjela da pojasnim

samo  kad bih mogla biti  okrutna   prema sebi, otkrile bih sve. Kukavica jesam  i   šutim . 

Ako  progovorim dovoljnio glasno i samu sebe probudim sve bit će  dorečeno.

Savršeni odlazak  u bestraga  mojih  možda  i   ipak  i moje  ako i moje  jer,sve to  što

nudim sebi kao  mogućnost iščekivanja , nadanja .

Spoznaja kao konačnost

 kao kamen

 kao pelin

 kao izvor

Kazaljke na satu kasne , ne pokazuju moje  vrijeme . Još jedan nesklad .

Još jedan tupi ,glupi osjećaj nedefiniran . Duboki  uzdah znanom brazdom,

hladni zrak mi struže  nepce i nestaje .

Predah .

Opuštam ruke i ramena polako  zatvaram oči .

Tamo pomičeš tlo ispod sebe drhtajem iznutra a šutiš. Uporno šutiš.

Mirom izvanjskim pokrivam nemir u sebi   a vrištala bih  najradije

Jako.

Zašto opet  rujem po svojim slabostima zašto ih priznajem i priznanjima ih snažim  

Zato što  jesam odista jaka  zato što tragam uporno i tražim odgovore za nejasno

Ti kasniš  odista  kasniš , ja čekam  da progovoriš  i  pojasniš što se to mijenja

A nešto se odista mijenja.