Plače i plače djevojčica mala
s njom visoka, srebrna topola.
Zadaše joj tisuće udaraca,
a ona gladna, promrzla i snena.

Šúme srebrne topole:
„Tko će isplakati tvoju tugu, anđele?“

Šuti, šuti, malena, zlo će te zatući
za te nema toploga mlijeka
nad tobom se teško nebo ruši
dok udara kamena ruka Njena.

Šúme srebrne topole:
„Tko će isplakati tvoju tugu, anđele?“

Bolje da te na planini ostavila
možda bi te zvjerad prigrlila
iskru života u zjeni laneta ugasila
u modrice maleno tijelo ovila.

Šúme srebrne topole:
„Tko će isplakati tvoju tugu, anđele?“

Spavaj, spavaj, djetešce nevino
više ti nitko ništa ne može
nad bijelim križem žaluju perunike:
-Zar ćeš im oprostiti, Bože?