Dajem ti ruke Sva se u mene zavuci I ćuti. . Dajem ti oči Pravo jesenje jutro U mladom proleću . Dajem ti dušu Sobu bez prozora i vrata U njoj se ljubav još rimuje. . Dajem ti ruke Moje srce više nije moje.
Arhiva > julija
Josip Ergović “Jastučna kompilacija”
“Proizvodnja počinje uklanjanjem granula polikarbonata specijalnom sušilicom”, bezličnim glasom strpljivo je izgovarao skromno odjeven mladić, istodobno tražeći udobniji položaj za svoje preusko demode-odijelce na tvrdom, drvenom stolcu. “Materijal se potom transportira u prešu. Onda ga se ubrizgava u kalup.” Nakratko je zastao da bi pročistio grlo pa zatim, bez ikakve vidljive nelagode, nastavio: ”Kako bi […]
Rijad Arifović “Ime ljubavi” izbor iz Diskursa
Na pečeni kesten mirisala je ulica vjetar je svirao melodiju u molu promrzli prolaznik dozivao je ime ljubavi koja je ostala daleko u nekoj ravnici u društvu nepoznatih lica prve pahulje započinjale su svoj ples sve se činilo tako jednostavno a stigao je rat i sve je ostalo zabilježeno u meni. Volio sam da putujem […]
Lorena Vojtić “Vilinski čista”
Vijori se vjetrenjača. . Nečija se duša oprašta. . Samo njezina čvrsto stoji. . Ne da se olujama! . Hrabro ide naprijed… Uzda se u veličinu s nebesa. . I zna… Da ju nitko ne može oskvrnuti.. Ugroziti njenu čaroliju. . Vile, odista postoje. . Jedna sam od njih…
Josip Ergović “Naida moje duše”
Labruska to voli tvrđe, što za mene predstavlja dodatni problem. Osteomuskularna građa aminodskog tijela i bez toga je suviše gruba za krhka, spužvasta tkiva prosječne Floranke. Ipak, ne rogoborim. S izdancima poput Labruske ne rogoborite. Jednostavno, kontrolirate se. Premda … to je lakše reći negoli učiniti. Naročito s izdancima poput Labruske.
Milan Drašković “Sonet za Lusi”
Vreme kada uslede nežni nastupi strasti, objašnjeni potanko nalik su pripovesti, tri leta kako raste divlja poput laneta, na Suncu i na vodi prelep cvet ovog sveta. . Noći tople kad se koliba njena pohodi, Mesec blagi zracima svojim verno me vodi, […]
Dejan Bosil “Undina”
Brez vsakega je upanja in sreče njo ljubil, ki ukradla je za vedno srcé mu, ki pa zanjo ni b’lo vredno uslišanja te želje koprneče. . Odšel je v gozd temán, na breg tolmuna, z Undino zbúdil spet ljubezen spečo, v zanosu sle jemal jo vso drhtečo, […]
Lorena Vojtić “Ekstravagandno”
Volim mane, koje ti drugi zamjeraju. . Čekam te, jer si vrijedan tolikih peripetija. 27 nam je godina… . Idealna smo kombinacija. . Za raspad i pobunu sistema. . Grozomorno koračamo – ka ambisu. . Što je to hodajuća destrukcija? . U kompletu, sabrani… . Ti i ja.
Marija Juračić “Poezija Gustava Krkleca posvećena Bezimenoj” – izbor iz Diskursa
Gustav Krklec je u mladosti bio izrazito lijep i njegovan čovjek. Šarmer i kozer, ljubitelj dobre kapljice i žena, boem koji nikada nije ostao bez plaće, dobro se snalazio u svakom društvu. Živio je u nekoliko država i u svakoj se znao snaći: u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, u Kraljevini Jugoslaviji, u Nezavisnoj državi […]