Gledam duboko u svoje oči… – Kao izgubljena duša bez doma, zaboravio sam način praštanja, držeći sve svoje emocije iza nasmiješenog lica… “Ti si g. fin momak, odraz ti laže…”
Arhiva > julija
Dejan Bosil: sonet “Valentina”
Čeprav mogoče res ne bodo skupaj stopinje najine na isti poti in nama smeh otrok nikdar naproti prišel ne bo, srce mi pravi: “Upaj!” . Čeprav drugačne boš izbrala sanje, kot meni noč vznemirjajo zdaj vsako, preteklo vse naredil bi enako, na to še enkrat šel bi potovanje. . Čeprav ostala v tebi bo tišina, […]
Lorena Vojtić” Destrukcija poete”
Ona grčevito vrišti, kroz prigušene, jezive jecaje. . Krvavim stihovanjem dočaravajući… pretužan debakl propalih, pet godina nadanja. . Znaj… Nitko se ne mijenja, zbog tvoje ljubavi, žrtve i dobrote… . Onaj tko nije spreman – postati zdrava verzija sebe… neće niti uvažiti tvoje savjete! . Stoga se, moraš, snažno podignuti iz – toksičnog pepela ludih […]
Milan Drašković “Sonet za sjaj u travi”
Nestaće jedno leto, nestaće neki snovi, ukršteni putevi kad strasti oslobode, odjeknu iz prošlosti Vordsvortovi stihovi, krik zarobljen u nama i želja da se ode. . Razmišljanje o sreći, ponos i predrasude, tajne kad se prepletu istina sve pokvari, ishitrene odluke posledica prinude, onakve kakve jesu da se prihvate stvari. . Sudbonosni susreti, ljubav i […]
Milan Janković “Zašto baš ti, oče”
Ovi se dani prebrzo smrače, poput mrtvaca, koji u noć konja jaše. Pričanje priča o tuzi i užasu, ipak predugo već traju, ispaljene kao meci žalosti, pogođene iz prošlosti.
Dejan Bosil”Erebus”
V prostranstvih téme pod osrčjem Hada, kjer trpka žalost se v brezup pretaka, sam v kaosu brezčasja onkraj mraka mogočni Erebus v Tartarju vlada. .
Marija Juračić ” Aforizam”
Ako se uskoro sama ne uništi, ljudska će civilizacija ubrzo dočekati svoj kraj.
Milan Janković “Čudovište koje to nije”
Rođen sam od smrti. Stvoren od ostataka leševa, oživljen voljom dementnog sanjara, koji je nagađao da reanimacija je moguća i potrebna, kako besmrtnost ne bi trebalo biti sebično Božje carstvo.
