Noć kad ga hipnotiše rošavo lice Lune, ukletog poetu u noći boje grimiza, dok skerlet-ogrlicu od stihova priziva, sudbinski skroz zapetljan među poetske strune.
Arhiva > Milan Draskovic
Peščani sonet
Romantični poeta, bez kompjuterskog deska, mučen ustrojstvom sveta, sonet stvara sred peska.
Sonet za Midori
Romantično vreme iz setnih studentskih dana, kada je ne prepoznaje pri novoj frizuri, momku se ona čini prolećem obasjana, devojčin znak je zeleno – zove se Midori. Nedelja i poseta Knjižari Kobajaši, sjajno spravljeno jelo znanog Kansai stila, ne gledaju u nebo dok šetaju na kiši, poljubac sred terase ispraćen pesmom “Bitlsa”. Tramvajem […]
Igre snevača
Posebno mesto, deo nečije igre. K’o tamna svila, ova gorda obala, taština noćnih snova. Kovač sudbine. Zadužbina tišine. Tiho sanjajte portali njenih snova u ljušturi što štiti. Igre snevača u neizvesnoj noći, duša što sniva. Ništa ne brini, tu sam, u senci heruvima.
Sonet za tango
Tvoga srca odjeci, ples na tlu izazova, u vremenu odblesci, strast i vrtoglavica, u lavirintu lica, pri nespokoju ptica – ton civilizacije za tango tvojih snova.
Još jedno pismo Nori
Najdraža Nora! Ugovor potpisan – čim nabavim novac, napuštam sivo dablinsko nebo i krećem za Trieste. Čeznem da ugledam poznate žute dokove i zamak Miramare. Danas je 16. jun, naš praznik, draga. Ove večeri, tako daleko od tebe, posebno sam romantičan. Snevam o strasnom poljupcu u senci kedra, uz muziku i miris mora. Snevam […]
Beskonačnost
Hod ka beskonačnosti završetkom brojeva, dodir morskog vazduha duž pomorskih puteva. Tragom vlasnika glasa pronaći beskonačnost, patološku iskrenost – možda jedinu stvarnost.
Učiteljica uzdaha
To bi možda mogao biti gradić iz tvog sna, ili neko slično romantično mesto, kad je svet počinjao da se ubrzava. Proleće će doleteti kao razdragana ptica, ustreptala srca čekaće prolećni ples, skriveni pogledi iza trepavica, pažljivo biranje diskretnog kandidata, pomešaće se dani i noći, zašumeće muzika krvi, iz mnogih usta čuće se: pokloni mi […]
Interludij
Popodne kad si skriven u svojoj koži, misliš o onom što te činilo sretnim, onda prokuneš ljubav slikanu crnim – sve tako jasno kockice kada složiš. Ponekad za bol reči nisu dovoljne, siva sećanja koja spopadnu noću, raskrsnica i put što slika samoću – da se zaluta mogućnosti su brojne. Razmišljanje o jednom […]
