Kad spuštala se noć sa zvonika – nisam te imala,
Kad se krv zgrušavala na pijesku pješčanika – nisam te imala.

Kad su crne guje isplazile iz svojih jazbina
Ugrizale poput bezdušnika – nisam te imala.

Ljudske suze klizile su kamenim kipovima,
Moje lice grebla je trnika – nisam te imala.

Skrivajući se puna plavica
Kao da sam se najela bunika – nisam te imala.

Kada su vjetrovi zavijali do zore
Čekala sam danima glasnika – nisam te imala.

Na hladan spomen imena tvoga
Klela bih svakog drznika – nisam te imala.

Napuštena pored tuđega plota
Izgubljena poput bezumnika – nisam te imala.

Prohujale su godine mnoge,
Al’ u tebi ne vidjeh pokajnika – nisam te imala.