Svaki put
kad te ugledam
potečem,
žuborim,
osjetim da sam
živa,
a onda me
iznova optužiš,
da za sve sam
kriva,
što te volim,
što postojim,
što tvoja
sam bila,
i odrežeš mi
krila,
ne plačem,
ne molim,
samo produžim
a uzdah se
okameni,
u meni.
8 komentara za "Bez krila"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.