Za malo
Istovremeno ulazimo kroz vrata kuće koja nema krov,
to nešto teško i ja ruku pod ruku, nalik na dječje snove,
skoro pa jedno smo, skoro pa, jer nešto nas ipak razdvaja.
Ta mrva razuma zakovitlana odnekud – niotkud točno
na granici sna i buđenja po sred mene
za malo sam, za malo utekla
ispred ništavila.
/ Boba Grljušić/
http://blog.dnevnik.hr/tragomknjige/2017/09/1632098971/boba-grljusic-na-dah.html
11 komentara za "Boba Grljušić “Na dah”"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.