Visoko u nebo rasipam svoj pogled
Kategorija > Tuga
Usnuli trag
Jednoj Evi Snivaj ženo ispod skromnog huma u jesen kad lišće prekrije te žuto vrijeme samo nosi žal, ne jenjava i za tobom srce još me boli ljuto.
Tužna poema
Zvijezde srebrne pale su noćas u moje mramorne zlatne vrtove kao duše najmilijih blistaju čas dok im lahor šapuće molitve.
Jesenji adagio
U moj svemir stigla je jesen s njom vjetrovit neki nemir dan za danom mi je rastresen, a ja želim blistave topline mir.
Jesen u meni
Prohujala su topla ljeta u meni sada žuta jesen šušti s njome šulja se tužna sjeta i hladna kiša danima pljušti.
Što je to…
Dan satkan od Najljepših boja Prepun sunca Pa što je to Što hladan čvor Vezuje oko srca Možda tišina Dušu para Jer odletjeli su ptići Ostala je pusta Trešnja stara Samo lahor tiho Granama šumori I nježno joj šapuće Vratit će se kad Zarudi proljeće
