(Čekaću te gore)

Još jedan oktobar
oblaci se mreste među kazaljkama
i reči postaju sene
paralizovane u osmeh ljudi
i tišinu jedne žene

Još jedna kafa
hladi se na stolu
kraj razbijenog stakla
leptir je opet polomio krilo
a duša se nije ni pedalj makla
od oblaka što se svio u grudima
i tišini dao snagu uspomena

Još jedan oktobar
ona je sama

(Čekaću te gore,
ne žuri,
živi za dvoje
i kad ovaj život prođe
počećemo gde smo stali)