Već dugo te šutim,
a ti vrištiš
u dubokim rezovima ispod kože,
u grumenju soli što se topi
i venama polako klizi
dok srce i razum
nikako da se nađu u suglasju.
U stihove se mrvim
i prahom se posipam
da očistim te grešne misli…
Već dugo,
predugo te šutim.
Tek slutim u kutu svoga oka
iskra neka
zadovoljno životom sjaji,
tako blizu mojoj zjeni,
a tako daleka.
7 komentara za "Čežnja"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.