Crnilo u duši

Osekom života

nasukan na riči

bez mene si zaspa

u potrganoj priči,

 

odvuka si sidro

na srid mora sinja

ne znajuć da svića

još u meni tinja,

 

vali i sad viču

dok o kamen tuku

o promrzle stine

sve drhtaje stuku,

 

u dušu mi život

crnilo ispušta

zaboravit tebe

meni ne dopušta.

 

 

 

 

 

9 komentara za "Crnilo u duši"

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.