Pusti da te nađem u krošnji bagremova
rascvjetalu i mirisnu žudnjom umivenu
možda i ti čezneš a ne umeš reći
da te neko iskreno i u snu voli kao ženu.

Satima slušam tvoj šapat
i ne znaš koliko bole dodiri tišine
kad ne znam da li si moja
ili postoji još neko opčinjen tim osmehom vedrine.

Čekaću te svakog trena
mada mi te često suton skrije
osećam još kriješ nemire
dok danima slušaš tragove tuđe,nečije.

O čemu ćutiš u daljini
pusti čežnje ja za tebe dišem
nisam ti rekao opet ću doći
da lomim bagremove grane o kojim pišem.

Ujek ću dolaziti pod bagremove bele
tražiću ruke tople u noći punoj tebe
i sve daljine u oku postaće samo daljine
kad dođem i dam ti sebe.