Tko li te je pozvao
pod zlato neba Dunava,
sjenu križa
u hodu svom
da blaguješ?
Tko li te je studen majci
na dlan mrtva vrisnuo,
divlja, divlja travo
zlata neba Dunava?
Dok smrskan i živ
iz jame boli zlatiš se,
zastaje gaz bremena
i mir sa zemljom miruješ,
divlja, divlja travo
zlata neba Dunava.
“Zeleno, zeleno”
šumore ravni tihano,
divljoj, divljoj travi
svoga neba Dunava.
~Francuzu, Jean-Michel Nicolieru~
8 komentara za "Divlja trava neba Dunava"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.