Zet me pogleda značajno, glođući nemarno kokošji batak za vrijeme objeda.

„Punice, naježili smo k’o Žuti ako se uništi geomagnetizam.“

Znam što je geoagnetizam, ali ne znam koji je to Žuti i zašto je naježio. Sjećam se jednog starog filma, mislim da se zvao Naprijed Žuti, ali mislim da se tu radilo o nogometu, a ne o prirodnom magnetizmu Zemlje. No, ne govorim mu ništa o mojoj nedoumici, nego pitam. „Zar si i ti počeo vjerovati u teorije zavjere? A meni si se rugao. Zemlja je imala svoj magnetizam milijunima godina i prije nego ga je čovjek otkrio i počeo prčkati po njemu. Štiti nas od zračenja. I što je tu čudno?“

Sada je moj racionalni zet osuo paljbu:

„Ja ne govorim o teorijama zavjere. Ja govorim o prirodnom procesu na Zemlji. O onome što ona radi nama. Naš dragi i jedini dom se svakih 12 tisuća  godina zaokrene, jednostavno prevrne, što je znanstveno dokazano, Svaki zaokret prati  kozmička hladnoća. Temperatura se spušta do od -270 stupnjeva Celzija.“ Ono – celzija je posebno naglasio pa nastavlja: „ Dolazi do poplava, potresa, erupcija vulkana, otvaranja jama i pukotina. A najgore je zračenje Sunca koje će nas spržiti“. Priča moj zet kao da je osobno prisustvovao svim tim zbivanjima. Pogledavam u njegovu čašu da vidim koliko je momak popio, ali ona je još puna. A zet nesmiljeno nastavlja. „Kada se pomakne Zemljina os, nestat će magnetskog štita na 24 sata. A to je jako blizu.“

„Pa dobro“, prekidam ga. Dvadeset četiri  sata i nije neko vrijeme. To možeš izdržati na jednoj nozi.“
Punice, u dvadeset četiri sata Zemlja je spržena i zaleđena.“

 „Daj zete odaberi. Što od toga?“ 

On me gleda kao nekoga čiji mozak radi na jako niskom naponu.

“Pa spržit će polutku okrenutu Suncu, a…“

„Da, shvatila sam“, prekidam ga.

„Zašto ti to meni govoriš?“ 

„Zato jer  će se jezgra naše majčice, pri naglom zaokretu zaustaviti i ugasit će se magnetsko polje. A nekoliko minuta bez tog polja sasvim je dovoljno da se Sunčeva radijacija zajuri na nas i odnese 99% stanovništva.

„I što ćemo mi napraviti? Možemo se samo dobro napiti.“

Tu ideju moj zet smatra izvrsnom i čestita mi: „Znao sam ja punice da vi znate riješiti svaki problem.“ I da bi pokazao u kojoj se mjeri slaže sa mnom donosi iz obližnjeg dućana tri boce konjaka. „ Da veselo dočekamo sudnji dan“, kaže. „I da ne naježimo k’o žuti.“

 Humoreska M Juračić