Kada sklopim zjene probude se oni

neke davne sjene, usnuli demoni

kakvim se to mrakom u tajnosti hrane

da čuče u svakom iza tamne strane.

 

Bez najave prave neugodni gosti

scenama strave tjeraju strah u kosti

u hladnome znoju dok jastuke stišćem

oni prošlost moju šume žutim lišćem.

 

“O , jesi li gluh ili hvata strah te

pa i ti si duh ispod bijele plahte

od nas si gori jer tebe nešto koči

da noćnoj mori pogledaš u oči.”